Dve Marije

čula je poznati zvuk porukice na telefonu.. na brzinu je kliknula na nju i pročitala.. on dolazi na nedelju dana.. objasniće joj sve kada se vide.. dva mača radosti i bola su je presekla.. istovremeno..

dok se spremala milion slika joj se vrtelo po glavi, milion rečenica koje bi mu rekla, kada bi bilo prilike..

nazvala je dragog i rekla mu, nemoj da dolaziš večeras..

bela majica i beli top, sasvim opušteno, prikrivala je drhtanje ruku, i srca.. ključevi, podzemna, krenula je..

otvara joj vrata, džo je tu, hej džo gde si, lepo videti te opet, govori joj, kako lepo izgledaš, ne može da prikrije osećaje, znala je za to od ranije, još od kad su svo troje bili na žurci a ona igrala sa njim.. džo odlazi, zna da bi joj tražio telefon, J. se pozdravlja sa drugom..

ostaju sami..

gleda ga dok secka masline, sušene paradajze, bele kockice sira..

čuje ga da joj priča nešto, a onda postaje svesna.. moguće da ću otići na mesec dana u nemačku na neku obuku, a zatim direktno odatle, na pet meseci prakse u nekoj evropskoj zemlji, još ne znam kojoj.. videću da li će to da mi se dopadne.. možda se vratim ranije, ko zna.. u sebi broji, februar, maj.. septembar.. radujem se zbog tebe govori mu, to zvuči zaista dobro, ianako ovde ne propuštaš ništa (osim mene, pomišlja ali ne izgovara to..)..

stavlja pastu u ključalu vodu, govori joj da sedne za sto, želi da je posluži, kao uvek.. džentlmen, na neki svoj specifičan način..

priča mu novosti sa svoje strane, izgleda kao da se nisu videli jako dugo, mada je prošlo tek par dana više od dve nedelje..

odlaze do video kluba, uzimaju neki film, sofa ih prima kao i uvek, grli je, to je tako prijatno..

film im nekako traje previše dugo, pušta neku tihu muziku nakon toga.. govori mu, znaš, nisam bila svesna šta osećam prema tebi, dok nisi otišao.. i to mi je čudno.. uvek sam te stavljala u folder - prijatelji, jer, znaš zbog godina itd.. ali, nešto se pormenilo.. jako mi je lepo sa tobom.. i meni sa tobom, govori joj.. znam da ovo nema nikakve budućnosti, zbog toga, ili bilo čega.. sve što imamo je, ovaj trenutak sada.. ljubi je.. dugo.. ona pokušava da uvuče ruku ispod njegove majice.. on skida košulju, gledajući je.. ljubi joj vrat, miluje kožu stomaka, leđa.. bez plana, bez znaka stop.. sledeće gledanje na sat, pola tri.. njegove usplamtele oči i crvene usne ostaće joj zauvek zarivene u sećanje. spuštaju se na krevet zagrljeni, reči uopšte nisu potrebne.

ujutru ustaje prva, budi ga, odlazim.. javiću ti se kasnije, kaže joj i privlači je u svoj zagrljaj..

miris mora u vazduhu, staje na benzinskoj pumpi da uzme gorivo.. oseća neki mir u telu, i ogromnu buru u srcu.. i duši.. videće se danas sa dragim, kako da mu kaže sve..  i zar će ga zaista videti tek u septembru..

ulazi u stan, sve je isto, i ništa više nije isto... podvlači se pod jorgan, bez tuširanja, sa njegovim dodirima na sebi, sa svim njegovim na sebi....

nakon par sati budi je njegov sms, kako je, kako je stigla, kada je otišla.. možda će se videti u ponedeljak uveče, poziva je na večeru ako bude uspeo.. volela bi to, odgovara mu...

cuje se telefonom sa dragim, boja njegovog glasa govori joj da on nekako zna, oseća..

uključuje kompjuter, pušta depechovce, prija joj dejvidov glas, kucka nešto u text editoru, pritiska objavi.... iako nije sigurna da bi trebalo to da učini..........

napolju sunce se probija kroz oblake...........

hej.. gde si ti.. šta ima novo tamo.. ostaću možda nedelju dve duže  nego što je planirano.. moguće da cu otići na dve nedelje skijanja u švajcariju po završetku ovoga.. sa nekim prijateljima.. okej.. kada misliš da ćeš biti ponovo ovde :o)?.. u drugoj polovini marta, ili krajem ipak.. moguće da će sve ovo trajati kraće nego što sam mislio.. ovde je hladno, metar snega... kako je tamo.. stiglo je proleće, sunčano već dva dana, blago vreme.. kako si ti.. itd..

razmišljam,

vidimo se kad god.. ionako sam navikla na sve to.. na bivanje samom.. mislim, ne izgovaram.. dobro sam, radim, ništa novo.. dragi se doseljava ove nedelje.. ne nismo ponovo zajedno, samo, znaš. neki plan za sutra? moguće da ćemo otići negde u prirodu,  planine na jugu.. lepo.. aha..

ne spominjem M., čula sam se s njim juče, njegova devojka se vratila sa tromesečnog putešetvija po evropi, kaže, nije joj još rekao za mene, ne da ne želi nego nije mogao, čudim se, zašto bi joj uopšte govorio za mene, kaže pa da, ništa se nije desilo ali bih joj rekao, da sam te sreo.. toliko slični.. hteo bih da te vidim ponovo pre nego se ona vrati iz londona gde je otišla na vikend, šta radiš sutra uveče, ništa zaista, poslaću ti sms dogovorićemo se ako ne sutra onda neki dan, nemoj pogrešno da me shvatiš molim te ali ne bih želeo da dobijem neke porukice od tebe dok joj ne kažem, okej, ma nije problem dusso, mislim se..

i čudim, da.. znam za nejgove poruke kako mu je bilo lepo samnom, kako bi ponovo voleo da oseti moj dodir, i zagrljaj, ali nisam pretpostavila neku takvu dubinu osećanja, možda jesam a nisam želela.. uglavnom, videćemo se večeras, kada mi dragi ode..

nedostaješ mi J, pitam se da li i ja tebi tako..

sinoć me zoveš telefonom, sedim sa dragim u dnevnoj sobi gledamo neki film, izdaje me toplina u glasu i prikrivena ali ne vešto radost što te čujem.. srećemo se na skajpu, kako mi je lepa slika kuckaš, tvoji smsovi.. uh,

znam sve, ali želim te ovde, pored sebe.. recimo ....... dve nedelje je već prošlo, još 4, 5, nadam se proći će još brže...

ljubim....

edit:

...

o M. bilo malkice ovde

Nije li lepo da te u ovaj dan probudi sveže skuvana kafa koju ti dragi posluži u krevetu,

i onda jedna sms poruka u kojoj ti (taj neko drugi) čestita dan zaljubljenih :))

pa, nije loše, moram priznati

mada bih volela da mogu da ga zagrlim :)

kako god - srećan jedini dan u godini posvećen - zvaničnoformalno ljubavi i zaljubljenosti :))

m.